Исхрана је темељ физичког благостања. Разумевање основних концептова омогућава информисаний одабир хране и развој дугорочних, здравих навика.
Исхрана је наука о храни и њеним компонентама. Различити намирници садрже различите нутријенте - протеине, мастоће, угљене хидрате, витамине и минерале - свако је важно за различите функције организма.
Разумевање ових компонената помаже да се направе информисани избиоре при конструисању дневног оброка.
Макронутријенти су три главне категорије нутријената: протеини, мастоће и угљени хидрати. Свака категорија има своју улогу у телесним функцијама.
Протеини су грађевни блокови мышца, коже, волоса и многих других телесних структура. Налазе се у mesu, рибама, јајима, млечним производима, легуми и орахима.
Протеини се разлажу на аминокиселине, које организам користи за развој и поправку ткива. Различити извори протеина имају различитом профил аминокиселина.
Мастоће су неопходне за апсорпцију масноћа топивих витамина, производњу хормона и синтезу мембрана ћелија. Налазе се у маслу, уљима, рибама, орахима и сеоамену.
Различити типови мастоћа - засићене и незасићене - имају различиту улогу. Разумевање ових разлика помаже при прилагођавању исхране.
Угљени хидрати су главни извор енергије за организам. Налазе се у зрну, поврћу, воћу и млечним производима. Цеолозрни угљени хидрати обезбеђују дуготрајну енергију.
Микронутријенти - витамини и минерали - су неопходни у малим количинама за различите телесне функције, од имуног система до производње енергије.
Вода је суштинска за све телесне функције: терморегулацију, транспорт нутријената, елиминацију отпада и функцију мозга.
Потребе за водом варирају зависно од активности, климе и метаболизма. Обично се препоручује 2-3 литре воде дневно, али потребе су индивидуалне.
Овај чланак пояснја основе исхране. Није индивидуализована препоручена нити замена за консултацију са дијетичарем или здравственим стручњаком. Свака особа има уникатне потребе и потребни су индивидуални приступи.